22. mart 2022 – U obilju raznih svetskih dana, ovaj 22. mart je ipak nešto što bi trebalo da bude spomenuto – Svetski dan vode. Ako ni zbog čega drugog zbog činjenice da je Srbija na listi 180 svetskih zemalja na 47. mestu po količini vodnih resursa, a daleko od toga da je u prvoj trećini po veličini, odnosno površini, pa i gotovo svim drugim kriterijumima, osim nekih sportskih. Drugo je pitanje, nažalost, kako se mi prema tolikoj vodi koju nam je priroda dala odnosimo.
Istina, Srbija je bogata i rekama i jezerima. Samo Dunav, čija skoro petina ukupne dužine prolazi kroz Srbiju, kroz Novi Sad, Beograd, Smederevo, Golubac, Kladovo i mnoga druga mesta, ali i zaštićena prirodna područja i druge predele, stvara uslove za opstanak mnogih biljaka i životinja, i značajan je izvor pitke vode.
Slivu Dunava, odnosno slivu Crnog mora, pripada 92% ukupne teritorije Srbije. Kada se uzme u obzir da je tek 65% domaćinstava priključeno na javnu kanalizacionu mrežu, kao i da se manje od 10% otpadnih voda prečišćava pre ispuštanja u vodotok, da li za Dunav i dalje možemo da tvrdimo da je naše blago?
Naime, najviše neprečišćenih otpadnih voda ispusti se u Dunav, a Beograd je, recimo i to, jedina prestonica u Evropi koja sve svoje otpadne vode neprečišćene ispušta u reke.
Redak ohrabrujući podatak jeste da, po mišljenju stručnjaka, nijedna srpska reka za sada nije prešla „tačku bez povratka“, odnosno nema toliki stepen zagađenosti da postane „mrtva reka“, sa izuzetkom Borske reke – najzagađenije reke u Evropi. U nju se osim borske kanalizacije izlivaju i teški metali zbog blizine Borskog basena, koji se kasnije ulivaju u Timok, pa u Dunav, tako da…
Inače, Svetski dan voda se obeležava poslednjih 30 godina. Rezolucijom Ujedinjenih nacija od 1992. određen je ovaj datum za Svetski dan voda, a prvi put je obeležen 1993. godine.
Foto/ilustracija: podunavlje.info© + plakat UN World Water Day